Judi moji, te lipote! Tribalo je bit u trogirskome Kantunu kulture i čut tu milinu, tu radost i tu našu rič ča zvoni ka najlipše zvono. U organizaciji Dičjega vrtića Trogir, pasali smo još jedan, XIV. susret „Dica i ČAkavica“.

Skupila su se dica iz svih kraji: Splita, Solina, Klisa, Kaštili, Trogira, Segeta, Marine, s Brača i Hvara i donila nan smij i ono najvridnije – riči svojih didi i baba. Izvela su lipe pisme, recitacije, igrokaze i zaigrali, a sve to iz čiste jubavi prema svomen zavičaju.

Našu su diku osvitlali Maris, Cvita i Frane.

Ovi troje naših, bez imalo straja, stali su prid svit i ka i pravi veliki glumci izrecitirali recital „Mare Krpešinka“ od meštra T. Petrasova Marovića. Bili ste, dico, za svaku pohvalu!

A zašto nan je ovo toliko bitno? Stari bi rekli kratko i jasno:

Zato ča dite mora znat svoje korine i svoju bašćinu, da zna ki je, ča je i oklen je poteklo. Kad nauču držat do svoje riči, naučit će poštivat i tuđu, bit će bogatiji judi, bit će boji prema drugima i znat će da ništa na ovome svitu ni palo s neba, nego da se za svaku vridnost triba potrudit.

Dico naša, pokazali ste nan da se ne tribamo bojat za našu čakavicu dokle god je u vašin ustin. Ne dajte da vrime izbriše ove naše lipe beside.

Nemojte nikad zabiravit ovaj dan, guštajte u svojoj riči, nosite ju ponosno kroz život i ne dajte da nan je iko ikad zamuti. Jer kako kažu: Dok živi rič, živi i narod!